Iako u organizacionom timu, pa čak i kriva pomalo za lokaciju (brbljam, pa tako izvaram ljude), i sama sam osetila neko naknadno oduševljenje čitavom pričom koja je počela spontano i manje ambiciozno, ali je ipak odložena, valjda zato što sve na svetu ima svoje razloge.
Čekam Marka da vidi svoje obaveze, pa ćemo da odemo na lokaciju, što bi se reklo, da vidimo da li je naš plan da se napravi veliki regionalni festival blogera tako lako ostvariv, kako je ideju o festivalu bilo lako prihvatiti.
U međuvremenu, računam da će taj festival pomoći da se malo bolje i medijski promoviše cela ideja bloga i sociologija blogosfere, jer je na ovom području to i dalje sfera koju poznaje malo ko. Zapravo, zamišljam kako pravimo i veliku press konferenciju na željenom mestu, dok traju predavanja i posebno dok traje druženje. Mi, koji međusobno tako dobro komuniciramo u VL, videćemo se i prvi put iako je to najmanje imanentno blogu, ali je zato atraktivno i za medije. Mislim da to treba iskoristiti.
Možda još, a valjda nije ni neizvodljivo (opet ću da meljem pa da vidim da li ću uspeti da vas izvaram), predlažem da okuljanjem napravimo i jednu humanitarnu akciju. Upravo sam pod jako svežim i bolnim utiscima iz Sigurne dečije kuće u Novom Sadu, kojoj sam u ime drugih predala juče knjige kao donaciju.
U celoj toj divnoj akciji (biblioteka koju sam donela 10 puta premašuje knjige koje su oni do tada imali), ima jedan manjak: gotovo uopšte nije bilo knjiga-slikovnica za uzrast od 0 do 3 godine, znate one knjige sa tvrdim koricama koje odolevaju nespretnim dečijim rukama ili one koje su vodootporne pa dete čak može i da se kupa sa njima ili ih “čita” uz svoju kašicu?
Eto predloga, ako mislite da ima smisla: da svako ko želi da dođe, ponese jednu slikovnicu na blog festival i da tako mi, koje povezuje VL stvorimo nedostajuću biblioteku za jedan od oblika ispoljavanja surovog RL.
?
