Ivana Radun i Đorđe Krivokapić
Ivana Radun je trenutno samostalni advokat, a pretežno se bavi savetovanjem klijenata u vezi sa svim aspekatima privrednog prava. Prvosudni ispit je položila u martu 2010. godine nakon skoro dve godine provedene u advokatskoj kancelariji Karanović & Nikolić, vodećoj kancelariji u oblasti privrednog prava na zapadnom balkanu, gde je kao advokatski pripravnik učestvovala u brojnim transakcijama, projektima i savetovala brojne klijente iz oblasti privrednog prava Srbije i Bosne i Hercegovine. Pre samostalne advokature, Ivana je godinu dana radila i kao sudski pripravnik u Okružnom sudu u Beogradu u Odeljenju za ratne zločine. Ivana poseduje praktičnu ekspertizu u oblastima kompanijskog, radnog i ugovornog prava kao i iskustvo u vođenju svih vrsta postupaka (upravnih, parničnih, izvršenih, krivičnih i drugih), dok se njena stručna interesovanja protežu i na oblasti ljudskih prava, ličnih prava i naročito na sve vrste procesne zaštite individualnih prava.
Đorđe Krivokapić je zaposlen na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu gde izvodi nastavu na predmetima Poslovno pravo i Pravne osnove informacionih sistema. Pre angažovanja na FON-u Đorđe je radio kao pripravnik u advokatskoj kancelariji Karanović & Nikolić, vodećoj kancelariji u oblasti privrednog prava na zapadnom balkanu, gde je učestvovao u brojnim uspešnim transakcijama i projektima kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Pre karijere u advokaturi Đorđe je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekao diplomu LL.M. (Master of Laws) na Pravnom fakultetu Univerziteta u Pittsburghu, USA. Trenutno, Đorđe se nalazi na drugoj godini doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde istražuje probleme međunarodnog sukoba zakona u vezi sa povredom ličnih prava i prava na privatnost putem Interneta, naročito uticaj ovih povreda na pitanje sudske jurisdikcije, merodavnog prava i priznanje i izvršenja sudskih odluka.
Blogovi i medijsko zakonodavstvo u Srbiji
Važeća pravna legislativa koja reguliše medijsko polje u Republici Srbiji ni na koji način ne prepoznaje pojam blogova niti blogere, a njihovu aktivnost ne svrstava ni u jednu postojeću pravnu kategoriju. Ipak, to ne znači da blogeri za svoje aktivnosti ne mogu odgovarati. Baš nasuprot, usled činjenice da već određeno vreme igraju značajnu ulogu na domaćoj medijskoj sceni, blogeri su subjekt čitavog niza pravnih rizika svojstvenih tradicionalnim medijima iako se trenutno ne mogu kvalifikovati za posebnu zaštitu koju tradicionalnim medijima pruža medijsko zakonodavstvo. Dodatno, treba imati u vidu da usled osobenosti medija putem koga obavljaju svoju aktivnost (digitalne tehnologije i internet), blogeri imaju povećani rizik za određene kategorije pravnih rizika (npr. povreda autorskih prava).
Cilj prezentacije je da istraži mogućnosti ograničenja odgovornosti blogera u vezi sa njihovom medijskom aktivnošću. U vezi sa tim, prezentacija će se najpre baviti mogućnostima pod kojima se blogeri mogu kvalifikovati kao javna glasila u skladu sa Zakonom o javnom informisanju Republike Srbije kako bi ostvarili posebnu zaštitu koju imaju tradicionalni mediji a da pritom angažuju što skromnije finansijske i organizacione resurse. Zatim ćemo analizirati potencijalne prednosti, ali i nedostatke koje bi eventualna kvalifikacija bloga kao javnog glasila imala po same blogere. U nastavku ćemo pokušati da razvijemo modele kojima će se odgovornost blogera dodatno ograničiti. Prezentacija će takođe sadržati kratak pregled procesa regustracije javnog glasila kao i pregled potencijalnih pravnih rizika i mogućih vrsti odgovornosti (odgovornost za štetu, prekršajnu i krivičnu odgovornost).