Browse By

Dijalog o Kosovu – javno mnjenje na Fejsbuku i Tviteru [istraživanje, Vol 5]

CIKLUS: 16. MART 20. APRIL

Diskurs komentara na društvenim mrežama koji se tiču odnosa prema Kosovu i kosovskom dijalogu u poslednjem posmatranom periodu, od 16. marta do 20. aprila, pokazuje odlike oštrog, agresivnog, neretko vulgarnog diskursa, sa velikim disonantnim iskorakom u periodu od 26. do 30. marta, kada je niz vesti o hapšenju Marka Đurića izazvao zaokret u diskursnoj mikrostrukturi.

Uz to, na javni diskurs i onlajn narative uticali su i prateći događaji poput upotrebe suzavca, “sprovođenje” Đurića (vezanih ruku i pognute glave) kroz Prištinu, ali i potonje reakcije srpskih vlasti koje su ovaj čin takođe nazvali “brutalnom provokacijom”, “činom bezumlja” i “kriminalnim aktom”. Istaknuto je da je povređeno 32 građana (a teže je povređeno petoro ljudi). Usledila je i svojevrsna etnonacionalistička i rathohuškačka kampanja od strane brojnih medija/tabloida u Srbiji. Sasvim očekivano, i u skladu sa dosadašnjim nalazima naših analiza, sve ove činjenice su bile reflektovane u narativima o kosovskom dijalogu.

DISKVALFIKACIJE I PERSONALIZOVANA PODRŠKA

U odnosu na prethodni period, ponovo je povećan broj komentara kojima se izražava diskvalifikacija 28% naspram 22% u 4. istraživačkom periodu), izrazito je smanjen broj komentara kojima se nagađa i prejudicira o načinima razrešenja problema vezanih za Kosovo (15% naspram 34% u prethodnom periodu), pretnje (2%) i kletve (0,2%) drastično su smanjene, a personalizovana podrška je porasla (7,5% naspram svega 2% u prethodnom ciklusu), preporuka se javlja u 10%, a pozivi na agresiju u 5% komentara (što je u ukupnom zbiru veći procenat od prethodnog, poredeći s pozivima na akciju, kojih je bilo 12%).

Pri diskvalifikacijama i nagađanjima kao mehanizmi mišljenja nametnula se metafora pozorišta, koja je ubedljivo najdominantnija metafora u posmatranom periodu, a svoj zenit doživela je u komentarima na vesti o hapšenju Marka Đurića, pri čemu nije opadala njena frekvencija ni kasnije.

Personalizovana podrška je porasla zajedno sa brojem diskvalifikacija, te se taj rast podrške može tumačiti i kao neka vrsta reakcije na osuđujuće komentare koji sadrže različite tipove diskvalifikacije. U ovom slučaju posmatramo ih zajedno jer su obojeni podjednako ostrašćenim tonom, s tom razlikom što je kod diskvalifikacija predznak izrazito negativan, a kod podrške izrazito pozitivan.

Personalizovana podrška uvek je usmerene na aktuelne političke aktere, dok se diskvalifikacija često odnosi i na političare iz prethodnih vlasti.

NARATIVI

OBMANA (31%)

Značajno dominantan narativ na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter u posmatranom periodu bio je narativ o obmani, i to 31% komentara i tvitova. Drugim rečima, relativno najveći udeo javnog onlajn govora povodom hapšenja Đurića, ali i kosovskog pitanja u celini, percipirao je ove događaje i stvarnost kao svojevrsnu obmanu, predstavu ili glumu, odnosno “laž”, “dramu”, “veštačku krizu”, “dogovor”, “farsu, “zamajavanje”, “kukumavčenje” i tome slično

(BEZ)USLOVNO “NE” (20%)

Naredni narativ po učestalosti bio je narativ koji je otvoreno pozivao na (bez)uslovno odbijanje dijaloga sa Kosovom, odnosno na odbijanje “priznanja” kosovske nezavisnosti od strane srpskih vlasti, i to u udelu od 20% komentara na Fejsbuku i Tviteru. Ovo je krajnje zanimljivo i zato što pozivi na priznanje ili “potpisivanje” kosovske nezavisnosti uopšte ne figuriraju u zvaničnim izjavama, preporukama ili zahtevima međunarodne zajednice (ili domaće javnosti), ali ih onlajn javnost “prepoznaje” kao nešto što se “očekuje” ili bar “planira”. S tim u vezi, ovi komenta(to)ri se neretko direktno “obraćaju” Vučiću.

REALNOST (15,5%)

Kada je reč o narativu o realnosti, i on je relativno istaknut u ovom istraživačkom ciklusu (15,5%), iako u manjem udelu nego što je to bio slučaj u prethodnim ciklusima. Na ovo je svakako uticao događaj Đurićevog hapšenja, pri čemu su mnogi raniji komentari koji su pripadali narativu o realnosti sada mahom iskazani kao narativi o obmani. Naime, i jedan i drugi narativ po svom karakteru obično imaju jedan snažan kritički (i antirežimski) sadržaj, zbog čega je i bilo moguće da “realnost” opadne u korist „obmane“.

IZDAJA (6%)

Možda najzanimljiviji podatak iz ovog istraživačkog ciklusa tiče se značajnog pada udela narativa o izdaji, i to na samo 6% u ovom istraživačkom ciklusu.
Dramatični pad narativa o izdaji verovatno je takođe posledica “prelivanja” ovog narativa u narativ o obmani. Međutim, podaci upućuju na mogućnost značajne društvene promene u onlajn sferi, čak i kada je reč o “svrgavanju” dominantnog narativa (o izdaji), a koji je primećen i u ranijim izveštajima. Prisetimo se, na početku naše analize (od jula do januara 2018. godine), narativ o izdaji činio je čak 53,3% onlajn komentara, dok je danas (u martu i aprilu 2018. godine) opao na samo 6%. S tim u vezi, neophodno je posvetiti dodatnu pažnju trendovima u celokupnom analiziranom periodu.

Ukupan diskurs komentara u ovom posmatranom ciklusu, koji se tiču kosovskog dijaloga posredno ili neposredno, ima negativan stav prema dijalogu (52%), a najmanje je onih građana koji imaju pozitivan stav (svega 9%).

  • Kompletan i detaljan izveštaj za period 16. mart – 21. april 2018. možete preuzeti ovde => DIJALOG (5) IZVESTAJ (pdf)
  • Kakve trendove smo uočili u javnom mnenju u periodu od jula 2017. do aprila 2018. i kako su građani razmišljali i zašto su se stavovi menjali, pogledajte ovde: DIJALOG (TRENDOVI KROZ CEO CIKLUS) (pdf)

Ilustrativan izveštaj ukupnih rezultata istraživanja, pogledajte u prezentaciji najvažnijih rezultata:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Social media & sharing icons powered by UltimatelySocial